Fiksna proteza u novogodišnjoj noći

Novogodišnju noć sam iščekivala s nestrpljenjem. Prošlo je tačno nedelju dana od kako sam ugledala svetlost dana, tačnije mrak Ivine usne duplje, tako da sam jedva čekala u neki dobar provod!

Pripreme za žur nisu bile specijalno zahtevne. Nakon temeljnog brčkanja u kupki od mente i lagane hidratacije Curaseptom, bila sam potpuno spremna za svet. Prvih nedelju dana priliku da me vide imali su samo pojedini srećnici, tako da sam bila pomalo usamljena. Ova moja je bila konstantno omamljena lekovima i žalila se na rane koje sam joj napravila, pa mi je prilično dosadila. Kako sam po prirodi egzibicionista, možete misliti koliko sam čekala žurku kako bih bila primećena i pokazala se u najboljem svetlu. Međutim... 

Ulazimo na porodičnu novogodišnju večeru i prvih desetak minuta bejah potpuno neprimećena! Džabe sam trenirala i vežbala kako bi mi žice bile što zategnutije, džabe to što su mi se bravice caklile, kada sam ubrzo bila puna najrazličitijih đakonija. Ruska salata je doduše bila posebno dekorativna, zamislite samo taj spektar boja! Na moju veliku žalost, Iva me nije pustila da tako fino okićena idem dalje u provod. Svakako bih bila bar malo upadljivija na žurci koja je sledila.

Da, pogađate šta se desilo - niko me nije konstatovao! Ni stari, ni novi Ivini drugari. Pokušavala sam da se istaknem koliko sam mogla - terala sam je da šuška, da neobično pokreće usta dok priča, da se što čudnije smeje. I ništa. Izgleda da moram da prihvatim činjenicu da sam prilično nevidljiva i nezanimljiva. Za koji dan ću potpuno prestati da mučim "vlasnicu" koja inače već nedelju dana ne pije lekove protiv bolova, a žvaće skoro bez ikakvih problema. Pa će ubrzo potpuno navići na mene i zaboraviti da postojim...

Tužan je taj život fiksnih proteza, brzo naviknu na nas. Jedino što mi preostaje je da se radujem zatezanju žica koje me čeka za nekoliko nedelja. A do tada ću svojski da se potrudim makar da izazovem poneko brzinsko griženje za obraz!