Pošto dobijam poruke da želelite da vidite kako mi proteza stoji i koliko se vidi u svakodnevnim situacijama, postavljam jednu takvu fotku. Imajte na umu da je slikano uveče kada sam bila u nekom polu snu, pa zato izgledam malo bolesno. A možda sam preskočila Brufen, pa sam umirala od bolova. Ili sam ga popila, pa me je uspavao? :)
Bilo kako bilo, jasno je kako proteza izgleda, kako stoji i koliko se vidi. Nemojte da se zavaravate, ona se prosto vidi, ne može da se ne vidi. Bila metalna, kristalna, keramička. Imala metalnu ili belu žicu. Ne možete da je sakrijete. Stvar je u tome što i ne treba da je sakrijete.
Ako će vas biti sramota, nemojte da je nosite. Verovatno niste još spremni. Ne stavljajte je zbog drugih, već isključivo zbog sebe.
Stvarno je važno da budete mentalno spremni. I na izgled i na bolove i na rane i na česte posete stomatologu. I na to da će vas neki čudno gledati. I da sami sebe u nekim trenucima nećete prepoznati. Drugačije ćete izgledati, drugačije ćete pričati, drugačije ćete pomerati usta. Ne može svima da se dopadne, a osim toga neće svi znati ni šta je to (mene već propuštaju u prodavnicama i svi su nešto fini misleći da sam disabled!)
Pre petnaestak godina, dok sam bila u srednjoj školi, nije bilo šanse da me nagovore da stavim protezu. I drago mi je što nisu uspeli. Jer ja stvarno tada nisam imala dovoljno samopouzdanja za tako nešto. Na faksu sam ga već imala, ali tada nisam imala novac. Tako da - budite strpljivi, sačekajte da dođe pravo vreme.
Nosite je jer vi to želite jer jednom kada je stavite, nema nazad!